Уметност интерпретације

Клецки је рођен 1900. године у Лођу, у угледној јеврејској породици. Од детињства је похађао часове музике, пре свега виолине, где је испољио изузетан таленат, те је 1915. године постао најмлађи члан Симфонијског оркестра из Лођа. У Варшави је студирао филозофију, компоновање код Вертхајма и дириговање код Емила Млинарског. Каријера Паула Клецког, од 1921. до почетка Другог светског рата пре свега је везана за компоновање. Његова дела су добила бројне награде што му је омогућило да настави школовање у Берлину, али и да почне да изводи сопствена дела са немачким оркестрима попут Берлинске филхармоније, оркестара из Бремена, Дерздена, Хајделберга, Дортмунда и других. Такође, његове композиције на својим репертоарима имали су и Артуро Тосканини и Вилхелм Фуртвенглер. Клецки је био приморан да напусти Немачку 1933. године и испрва се настанио у Италији. Ипак, фашистички режим и општи антисемитизам су га нагнали да 1936. године оде у Совјетски Савез, где је краће време деловао као музички директор Филхармоније из Харкова. Пед почетак Другог светског рата настанио се у Швајцарској где је остао до краја живота, 1973. године.

Негде око 1942. године, Клецки је престао да компонује, што је вероватно последица суочавања са страхотама Другог светског рата и самог холокауста, у којем су живот изгубили његови родитељи и сестра. Од тога тренутка, Клецки започиње диригентску каријеру, поставши угледан послератни тумач симфонијске музике аустријско-немачких композитора, као и словенске школе. Његове интерпретације су красиле луцидност, снага, али и свежа концепција форме и детаља. Године 1954, постао је шеф диригент Филхармоније из Ливерпула, да би касније дошао и на чело Симфонијског оркестра из Даласа, Симфонијског оркестра из Берна и Оркестра Романске Швајцарске.

Уредница: Ксенија Стевановић