понедељак, 29.10.2018, 00:05 -> 16:31
Извор: Трећи програм
Музика 20. века – Гудачки квартети Алојза Хабе
Слушаћете Први гудачки квартет опус 4 и Трећи четврттонски гудачки кавртет опус 12
Овај чешки композитор, теоретичар и педагог живео је између 1893. и 1973. године. Прве музичке подуке добио је од оца контрабасисте, док га је мајка, изузетна певачица традиционалне музике, подучавала певању у којем је често било одступања од полустепеног темперованог система. Формално школовање започео је на Институту у Кромјержижу где се подробно упознао са делима Сметане, Дворжака, Сука и Новака и почео да реализује прве композиције.
Након избијања Првог светског рада, Хаба се сели у Праг где уз помоћ Витјеслава Новака успева да положи пријемни испит и упише се на Конзерваторијум. Новак је препознао таленат младог студента и прихватио га у своју класу, где га је подробно подучавао техници компоновања и хармонизовању модалних фолкорних мелодија. Убрзо је Хаба регрутован у војску, да би доспео у Беч, што му је омогућило часове са великим познаваоцем контрапункта Рихардом Штером. Тада, 1917. године, је и настала његова Свита за гудачки оркестар у којој је први пут користио четврттонску технику.
Хаба је у познијим годинама ретко говорио о Првом квартету из 1919, претпоставља се, због тога што га није сматрао у потпуности репрезентативним, већ је Други и Трећи гудачки квартет означио као прва четврттонска дела у овом жанру. Дела настала у периоду између 1920. и 1922. године показују сазревање стила који се базира на ослобођењу од тематизма и интезивирању хорматизма мелодије и хармоније у разради Хабиног принципа поларитета.
Трећи квартет опус 12 Алојза Хабе из 1922. године јесте дело у којем су Хабина теоретска разматрања о четврттонској музици преточена у праксу. Хаба је сматрао је да је искорењивање принципа у којем би кроз мотивски рад требало да се развија дело, био супротан природи људске психе јер, како је говорио, „идеја непонављања је основа живота као таквог. Не постоје два иста тренутка у нашем искуству. У животу ништа није репетитивно". У овом погледу, Хаба стоји на потпуно супротној страни од Шенберга. Његов свет је укорењен у сопственом пореклу и чешкој музици, која се базира на мелодијском покрету окренутом даљем развијању, без репетиције и без транспозиције мањих мелодијских фрагмената. Како га је Хаба схватао, то је био принцп „кретати се увек напред, не понављати се и бити у мислима испред времена".
Уредница Сања Куњадић
Коментари