Разум и осећајност

Живот Ђузепа Камбинија, италијанског композитора и виолинисте, био је веома буран, те је и до данас делом остао заоденут велом легенди. У његовој биографији се тако могу пронаћи подаци да је био виолиста у цењеном Тосканском квартету, у којем су наступали још и Нардини, Манфреди и Бокерини, али и да је једно време био роб, након што су га путу од Напуља до Ливорна отели турски пирати. Први поуздани подаци о овом аутору потичу са почетка седамдесетих година 18. века када је Камбини стигао у Париз, где је на Духовним концертима изведена једна од његових концертантних симофнија. Исте године објављена му је и прва збирка квартета, а до 1800. године чак шест стотина инструменталних дела овог аутора је штампано у француској престоници. За разлику од многих других страних музичара настањених у Паризу, Камбини је током Револуције са успехом наставио да развија своју каријеру, пишући јакобинске химне и оде и уживајући чак финансијску подршку револуционарних органа валсти. После 1794, организовао је концерте за произвођача муниције Армана Сегена, за кога је написао преко стотину гудачких квартета. Ипак, његова каријера је почетком 19. века била на заласку, а после 1810. године више се не појављује ниједан податак о овом аутору. Не зна се ни када је тачно умро - да ли у Паризу 1825. године или у Холандији око 1818. године.

Међутим, оно што је неспорно јесте да су Камбинијеви савременици попут Госека, Глука и Моцарта веома ценили тосканског композитора, а да је иза њега остало преко двадесет опера и ораторијума, различитих духовних композиција, осамдесет пет симофнија, петнаестак концерата и преко шест стотина дела за камерне саставе.

Иако се Камбини опробао у готово свим жанровима популарним у другој половини 18. века, нису сва његова дела била подједнако успешна. На пример, његове опере никада нису постале стандардни део репертоара, док су са друге стране његове симфоније биле више од две деценије изнова штампане, што је навело критичара Музичког алманаха да запише како „није било композитора који је имао више тога да понуди".

Посматрана из данашње перспективе, Камбинијева дела показују надпросечно мајсторство аутора, чија имагинација ипак остаје релативно суздржана. Камбини је пре свега покушавао да задовољи укус тадашње публике и у томе је био изузетно успешан. Он је 'пар екселанс' композитор галантне епохе - једноставан, шармантан, блистав и само понекад иновативан.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић