Петар Бојанић: Рат као филозофска ствар

Петар Бојанић у тексту истиче да је питање зашто је ‘Велики рат' - ‘Велики' повезао с невероватним ентузијазмом изналажења оправдања насиља и силе које се десило првих година Првог светског рата. Рат је био велики или је постао врло велик зато што су се веома брзо нашли одлични аргументи за његово прихватање, зато што је прослављен и утемељен у различитим традицијама, културама и нацијама тога времена, те зато што је постојао општи консензус код противника и непријатеља око права на рат и на сврсисходност употребе силе.

Бојанићева намера није да у својој студији објасни зашто су конфликт, насиље, антагонизам или рат веома важни за утемељење институције филозофије као такве, нити то зашто управо филозофи или филозофија управљају аргументацијом или конструишу аргументацију у прилог рату и оправдавају прибегавање сили (једном речи рађају рат). Ово последње, наглашава аутор, често је сасвим тривијално разумевано јер је вероватно релативно лако показати да „филозофи одувек настоје да утичу на вође и суверене и њима управљају, да настоје поправљати свет и реалност, да покушавају реализовати своје идеале и идеје, и све то с нестрпљењем и ужурбаношћу (рат увек подразумева најбржу могућу интервенцију и конкретизацију у стварности)". Наиме, Бојанић настоји да наведе неколико прелиминарних пропозиција које би могле уверљиво сугерисати да су различити филозофи онога времена de facto одговорни за димензију коју је ‘Рат' задобио, за оно ‘Велики' у синтагми ‘Велики рат'.

Уредница Оливера Нушић.