Разум и осећајност

Овај композитор и астроном, рођен је у породици музичара у Хановеру као Фридрих Вилхелм Хершел. И поред великог интересовања за математику и природне науке, као младић је приступио Хановерској гарди као виолиниста и обоиста. Почетком Седмогодишњег рата 1756. године, са својом јединицом послат је у Енглеску, где се заинтересовао за локалну музичку сцену. По повратку у Немачку, изгубио је интересовање за војнички живот, те издејствовао да буде отпуштен из војске, а затим се вратио у Британију.

Због велике конкуренције у Лондону, Хершел се упутио у енглеску провинцију, где је радио као музичар и организатор музичких догађаја у Дараму, Њукаслу, Лидсу и Халифаксу, да би коначно добио стално запослење при новоизграђеној капели Октогон у Бату. Убрзо је постао једна од најутицајнијих личности у овом великом центру џорџијанског културног живота, али се временом све више враћао свом младалачком интересовању - астрономији. У марту 1781. године Хершел је открио прву нову планету у модерно доба, коју је назвао Георгијум Сидус - „Џорџова звезда" према тадашњем британском монарху Џорџу III, а која је касније преименована у Уран.

Након овог открића постао је права звезда британске науке - добио је племићку титулу, именован је за главног дворског астронома, а 1821. године постао је председник Краљевског астрономског друштва.

Највећи број Хершелових музичких дела настао је шездесетих година 18. века. Међу њима су 24 симфоније, више од десет концерата за различите инструменте, сонате за чембало и виолину, комаде за чембало и оргуље, псалми и химне.

У вечерашњој емисији слушаћете Клавирске сонате са пратњом, из 1769. године које ће интерпретирати чланови Хершел ансамбла. Ова форма је постала популарна у Француској средином 18. века, а подразумевала је фиксирану деоницу клавира и пратеће деонице које су могле да се интерпретирају на различитом броју инструмената, без нарушавања музичког интегритета композиције.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић