Студије
Петар Бојанић: Услови за будућу теорију ангажованог акта
У циклусу „Социјални чинови”, у понедељак, 10. и уторак, 11. септембра, можете слушати текст Петра Бојанића „Социјални и несоцијални (негативни) акти. Услови за будућу теорију ангажованог акта”.
Петар Бојанић у тексту полази од питања шта су то социјални акти. Да ли су социјални акти пре свега Хусерлов проналазак, а не откриће његовог ученика Адолфа Рајнаха? И да ли се свака тематизација социјалних аката мора тицати онога што Хусерл именује са „ми" као субјекат вишег степена? Аутор прелиминарно набраја зашто је тешко а можда и немогуће правилно реконструисати Хусерлову позицију у вези са социјалним актима и заменицом „ми", и имплицитно, зашто је заправо оваква реконструкција вероватно сувишна.
Бојанићева намера јесте да опише једну врсту „социјалних аката" које је назвао ангажовани акти, те да их заправо препозна и издвоји унутар Хусерловог напора да дефинише и de facto установи социјалне акте као такве. Он настоји да покаже важност социјалних аката у изградњи извесних нових ентитета, чије је именовање увек проблематично (један је свакако „ми"); да социјалне акте што прецизније разликује од емпатије; да именујући неке социјалне акте као ангажоване олакша и разјасни Хусерлову акцију приликом одређивања социјалних аката и да коригује допринос Адолфа Рајнаха у дефинисању социјалних аката у односу на Хусерла, свакако узимајући у обзир постојање негативних (социјалних) аката или негативних акција.
Уредница Оливера Нушић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари