Музика вива

На овом остварењу, она је изашла из електроакустичког медија по којем је позната и вратила се назад у акустичку ситуацију.

Радигова је овако објаснила свој концепт: „... утопљени смо у вртоглави понор нашег таласног универзума толико да наше тело покрећу таласи и вишеструки ритмови. Такође, он изазива вртоглавицу и одлазак према мини, икс и гама таласима и другим невидљивим димензијама. Али ту је и једна врло мала зона - између 60 и 12.000 херца у којој се одређене врсте вибрација претварају у звуке.

Најближи нама, на земљи, у смислу ондулација јесте океан. Океан нам доноси могућност једноставне контемплације о овој теми. Поред сопственог циклуса, он у себе прима и реке које га хране. Разлог зашто на албуму постоји пуно референци на реке, водопаде, изворе... јесте тај што вода, тај флудини елемент, у ствари представља сам живот, у његовој покренутости, попут циркулације крви. Оно што сам тражила од музичара су велики технички захтеви, која се не огледају у виртоузности брзине, већ у виртуозности апсолутне контроле инструмента, екстремној виртуозности, која је истовремено суптилна и деликатна. Ово је исти поступак који сам тражила од мог синтисајзера: окренути потенциометар за длаку може све да промени. Током периода рада са фидбеком, постављао се исти деликатни радни протокол са микрофоном и звучником. Треба поштовати удаљеност, јер ако се оде из поља, звук нестаје, а ако је преблизу настаје фидбек. У електронској музици, никада нисам успела да урадим оно што би ме до краја задовољило и што сам могла технички да изведем, али зато сам са музичарима успела да први пут чујем оно што сам назвала 'мојом звучним фантазмима'. Оно што је важно да се чују аликвоти, хармоници и субхармоници, вибрација ваздушног стуба, а не само жице... Све то захтева велику једноставност, динамички опсег који не превазилази мецофорте после којег доминантни тон хармонијског спектра постаје доминантан, једном речју примену „окамове оштрице" како би се стигло до жељеног универзума звука", закључује Елиан Радиг.

Ове композиције, спорог, деликатног истраживања звучног спектра свирају Керол Робинсон на литванској верзији окарине бирбине и бас кларинету, Јулија Екхард на виоли, Родри Дејвис на харфи.

Уредница Ксенија Стевановић