Гаетанo Доницети: Кћи пука

Кћи пука, написана на либрето Жила де Сен-Жоржа и Жана Франсоа Бајара, једна је од најважнијих Доницетијевих опера компонованих за француску сцену. Године 1838. Доницети се настанио у Паризу, а Кћи пука је био први либрето написан на француском на којем је радио. Доницети је писцу предочио да жели да добије текст „који доноси емоције на сцену, а не битке". Сиже се бави заплетом из доба Наполеонових похода, а Доницети је успео да овај „војнички контекст" преведе у једну од својих најлепших партитура која представља врхунац белкантно уметности. Музика ове опере је истовремено весела и романтична, пуна животне радости и заразног лиризма. Међутим, на премијери одржаној у париској Опери комик фебруара 1840. године, дело није доживело успех. Берлиоз је по премијери написао отровни критички осврт у листу Журнал де Деба. Оперу је назвао пастишем ранијих дела, наговештавајући да је музика позајмљена из опере Бетли, и износећи став да у целокупној опери нема ниједне нове идеје. Берлиоз је тако записао и да се „господин Доницети понаша као да је освојио ову земљу, он је пошао на праву ратну инвазију. Не можемо више писати о оперским театрима Париза, већ о Доницетијевим позориштима". На крају, Берлиоз је закључио да се композитор према француској публици понео „безобзирно". Доницети му је доста мирно одговорио већ два дана касније у листу Монитер универсел, где је подсетио Берлиоза да је могао и да отвори партитуру Бетли како би се уверио да нема преписаних страница у Кћи пука.

Због овог иницијалног непријатељства требало је сачекати реакцију обичне публике, као и репризно извођење 1848. године, када је Кћи пука доживела успех. Тада су све Доницетијеве стратегије да изазове симпатије француске публике уродиле плодом: и то су да су француски војници љубазни и добродушни, као и обиље патриотских елемената и неизоставна љубавна прича. Током ратних сукоба у којима је учествовала Француска, у ово дело су интерполиране различите патриотске мелодије, као и униформе зараћених војски, тако да се на тај начин у ову оперу 'увукао' и стварни живот.

Уредница Ксенија Стевановић