Мајстори барока

Рођен у Риму 1640. године, Лоренцани је професионалну музичку каријеру започео компонујући четири остварења за Ораторијум Пресветог распећа у Риму. Једно време радио је као капелмајстор у чувеној римској цркви Ил Ђезу, а потом је на истој позицији радио и у Месини. Управо у том граду приметио га је француски маршал, који га је одвео у Париз и представио Лују XИВ. Тамо је веома брзо стекао наклоност краља и постављен је на место музичког надзорника у служби краљице Марије Терезе. Лоренцани је провео шеснаест година у Француској, активно учествујући у музичком животу краљевског двора, али је заправо остао упамћен по нетрпељивости коју је према њему гајио Жан-Батиста Лили. Наиме, Лили је желео да умањи изненадну популарност и успех овог италијанског мајстора у Француској, будући да је у то време и сам Лили био на врхунцу славе и заправо је диктирао укусе и правила француске музике и публике, те је у неколико наврата покушао да саботира изведбе Лоренцанијевих опера, али неуспешно. Ипак, Лилијеви потези су оставили последице те је 1683. године дворска каријера Паола Лоренцанија почела нагло да пропада. Наиме, елиминисан је са чувеног дворског такмичења за капелмајстора, а заједно са њим и још неколико других композитора међу којима су били Демаре и Шарпантје, а претпоставља се да је то учинио и издејствовао управо Лили, желећи тако да уклони конкуренцију. Након смрти краљице, Лоренцано је био присиљен да напусти двор и још неко време је живео у Паризу где је радио у цркви која је припадала италијанском религијском реду, а потом се вратио у Рим, где је и умро 1713. године.

Ауторка емисије Јелена Дамјановић