Клавир и јавност

Како сазнајемо из музичких хроника, Јохан Кристијан Бах био је први композитор и извођач који је 1768. године, односно пре 250 година, одржао јавни реситал за делима за клавир соло. Пре, али и после овог догађаја клавир је на концертима за публику која је плаћала улазнице био пре свега инструмент који је наступао уз оркестар или камерни ансамбл, док је музика за клавир соло била резервисана за приватно, односно кућно музицирање, те су томе по правилу били прилагођени и виртуозни домети оваквих композиција.

Улазак клавира као солистичког инструмента на јавни музички подијум био је резултат не само амбиција нове генерације композитора-пијаниста, већ и развоја самог инструмента. Рани клавири, односно 'фортепијана' имали су механизам ударца чекића постављеног кожом о пар танких жица чиме је извођачима било омогућено да тежином сопственог притиска на дирке - тушеом - контролишу јачину самог звука. Иако у почетку овако произведен звук није био волуминознији од звука тада већ усавршеног чембала, нови механизам омогућио је градитељима да развијају инструменте веће снаге, оснажујући резонантну кутију, оквир, као и саму механику. Не чуди да је јавни концерт на коме је Јохан Кристијан Бах први пут свирао клавир соло био одржан у Лондону: управо је енглеска градитељска школа овог инструмента тежила великом звуку, чак и на уштрб прецизности и деликатности артикулације које је неговала бечка градитељска школа.

У вечерашњој емисији упознаћемо се са солистичким композицијама за клавир Јохана Кристијана Баха, пре свега са његовим Соната из опуса 5 и опус 17.

Аутор емисије Срђан Атансовски
Уредница Ксенија Стевановић