Научни скупови

Језик, књижевност, теорија – говори Данијела Петковић

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ можете пратити излагање Данијеле Петковић „Мимезис и фантастика: проблеми одређења фантастике насупрот мимезису”.

Овo излагање мобилише интерпретације Платоновог и Аристотеловог мимезиса које нуде теоретичари попут Метјуа Потолског, Елин Дајмонд, Флоранс Дипон, и Ана-Марија Манзанас зарад вођења (једностране) полемике са утицајним теоретичаркама фантастике, Кетрин Хјум и Розмари Џексон. Почетна тачка рада јесте упадљиво избегавање ових теоретичарки да се у својим теоријама фантастике баве Платоновим и Аристотеловим мимезисом, иако фантастику одређују, било као жанр или, знатно шире, као модус, насупрот миметичком импулсу, или миметичком модусу. Није реч тек о иновативним кованицама: Хјумова се експлицитно позива на Платона и Аристотела које оптужује да су, фаворизовањем мимезиса, „заједно направили рупу у западној свести" када је реч о фантастици, док Џексонова, у сличном духу, наводи да је у Платоновој Држави „фантастика учињена невидљивом". Ипак, у сучељавању са интерпретацијама Платоновог и Аристотеловог мимезиса горенаведених аутора, који мимезису приступају са најразличитијих критичкотеоријских позиција, укључујући и феминизам, као и студије рода, чини се да се и Хјумова и Џексонова за своја теоријска одређења фантастике наслањају на мимезис који не постоји, ни као филозофско-теоријски концепт, нити као уметничка пракса. Штавише, оно што упадљиво израња када се Хјумова и Џ̌ексонова читају уз Потолског, Дајмонд или Дипонову, пре него радикална различитост, јесу очигледне паралеле између фантастике и Платоновог и Аристотеловог мимезиса, и то у погледу њихове заједничке неухватљивости, концептуалне дволичности, као и потенцијалне субверзивности - а управо ово последње Џексонова одређује као суштинску одлику тзв. „праве" фантастике. У излагању ће бити размотрене и додатне паралеле: то да је мимезис, баш као и фантастика, неодвојив од друштвено-политичких односа моћи, понајпре као предмет проучавања и произвођења знања, али и као предмет репресивнијих демонстрација моћи - од цензуре и прогона оних који га практикују па до инструментализације у сврхе државне стабилности, (наводном) катарзичном стабилизацијом потенцијално нестабилних субјеката.

Циљ излагања, дакле, није да се доследно приклони одређеном теоријском приступу било фантастици, било мимезису, већ да промисли, сучели и проблематизује наизглед неупитна теоријска одређења и дихотомије.

Снимак је забележен на конференцији Језик, књижевност, теорија која је од 27. до 28. априла одржана на филозофском факултету у Нишу.

Уредник емисије: Немања Митровић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње