Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Пројекат КПГТ (казалиште, позориште, гледалишче, театар) један је од најзначајнијих феномена у театарском животу (и данас) јединственог културног простора, дефинисаног историјом, различитим елементима културне традиције, но и уметничким праксама народа који настањују територију некадашње Југосалвије. Лазар Јованов у књизи Град театар КПГТ - Позориште и интегративна културна политика фокусира се на поцес којим је КПГТ утицао на преобликовање града, полиса, а самим тим и на преобликовање свести његових становника посредством театарске уметности. За једног од твораца и најистакнутијих личности овог пројекта, Љубишу Ристића, својевремено је речено да припада групи малобројних позоришних стваралаца којима само треба дати адекватну полугу да би померили свет. И премда се ова констатација стриктно односила на Ристићев редитељски ангажман, она је најчешће, доцније, бивала интерпретирана мимо контекста, па је отуда тумачена у светлу његовог друштвеног и политичког ангажмана.

Како пише Александар Милосављевић: пратећи линије које воде од Брехта и Пискатора, или представника руског уметничког експеримента (нарочито оних који су се бавили ликовном уметношћу), али и других позоришних теоретичара, до театарске авангарде из средине прошлог века, Ристић је са својим сарадницима, а пре свега са Надом Кокотовић, систематски афирмисао идеју дубинског преобликовања театра као уметности која кореспондира са друштвеним околностима у којима позориште функционише. Најевидентнији облик овог преобликовања везан је за просторе у којима су настајале и бивале извођење представе КПГТ-а, а најагресивнији утицај овако успостављене театарске естетике манифестовао се на плану позоришног простора који престаје да функционише само као пуки амбијент у којем се изводе представе... Ако су се досадашњи подаци о КПГТ-у, не рачунајући програмске текстове, манифесте, саопштења и интервјуе аутора овог пројекта, махом базирали на сведочанствима учесника и апокрифима, прича о значају КПГТ-а и сваковрсна анализа његових уметничких, социолошких, менаџментских и других домета (и зрачења) сада овом књигом Лазара Јованова добија сасвим другачију димензију, стиче озбиљно научно утемељење и, понајпре, више него солидну основу за нова истраживања.

Уредница емисије Тања Мијовић.