Језик, књижевност, теорија – говори Биљанa Солешa

Критичким преиспитивањем женских ликова у прози српских реалиста Лазе Лазаревића и Боре Станковића открива се присуство девијантних типова мајки са насилничким склоностима. Применом првенствено феминистичке критике патријархалне конструкције родова, психоаналитичке књижевне критике, социолошке критике уметности и теорије идентитета осветљавају се слике материнства које одступају од стереотипног приказивања мајки и жена у овој прози. Досадашња тумачења већином су истицала једострану концепцију мајке као вредне, пожртвоване и покорне заштитнице српске породице. Ослањајући се на ставове Жила Делеза, Џудит Батлер, Тамар Гарб, Фројда, Јунга као и домаћих истраживача српске породице и друштва 19. века, интерпретацијом одабраних наратива, у излагању се разматрају трагичне последице разорног утицаја мајки на синове. У питању су ликови окрутних мајки, најчешће удовица, које са мужевљевом смрћу наслеђују његову друштвену моћ, те подржавајући патријархалну идеологију штите интересе мушкараца и патријархалног друштва. Ове жене репресивно делују на своју децу која страдају. Циљ истраживања јесте да осветљавајући примере одступања од стереотипног приказивања мајки продуби тумачења патријархалног насиља које не потиче само из редова ауторитарних очева већ и ауторитарних мајки, које следе мужевљев патријархални закон. Резултати доприносе потпунијем сагледавању епохе реализма у српској књижевности и свобухватнијем разумевању српске културе и друштва из прошлости.

Снимак је забележен на конференцији Језик, књижевност, теорија која је од 27. до 28. априла одржана на Филозофском факултету у Нишу.

Уредник емисије: Немања Митровић.