Хелен Моулсворт: Уметност је лек

Хелен Моулсворт, главни кустос Музеја савремене уметности у Лос Анђелесу, у тексту „Уметност је лек" пише о радовима Симоне Ли који се тичу положаја црних жена у Америци. Активност ове уметнице везана је за „Уједињени ред шатора", тајно друштво црних жена које се највише бавило негом најстарије међу њима. Ово сестринство, које су основале бивше робиње Анета Лејн и Херијет Тејлор 1867. године, и данас обавља своју мисију неговања и лечења чланова црне заједнице, тако што обезбеђује читав низ услуга, од помоћи за добијање хипотека, преко помагања при изградњи кућа за старије, до обезбеђивања одговарајућих погребних услуга за умрле.

Ли је навела „Шаторe" као инспирацију за сопствени рад, а врло лако се могу уочити и паралеле, не само зато што је и она усредсређена на пружање помоћи, него и зато што то чини и већи део њене уметности, која иако није тајна, није баш ни јавна. То се у великој мери односи и на њену инсталацију - пројект друштвено одговорне праксе Чекаоница (из 2016. године), која је приказана у Новом музеју у Њујорку. Наслов рада алудира на стварни живот и уопште нема никакве везе са лажним вестима о Есмин Елизабет Грин, црнкињи која је 2008. у чекаоници ургентног центра болнице „Кингс каунти" провела 24 сата и умрла на поду од тромба који је уз крвне судове њене ноге стигао до плућа. Лекар је уопште није примио. Њен случај био је неуобичајено грозан, али структурално не представља изузетак, чему је узрок невидљивост невоља које црни људи имају у америчком здравственом систему, пише Хелен Моулсворт.

Текст, преузет из мартовског броја часописа Артфорум, превео је с енглеског Владимир Матес.
Уредница емисије Тања Мијовић.