Музика XX века

Артур Блис припадао је генерацији аутора који су студије на Краљевском музичком колеџу отпочели у освит Првог светског рата. То је донекле омело његово образовање, с обзиром да је регрутован у војску, али се после завршетка војних сукоба вратио музици. Дела која је писао током двадесетих година су британој публици звучала изузетно модерно, с обзиром да је Блис у својим делима примењивао утицаје композитора тада активних у Паризу попут Равела, Стравинског и Шесторице и користио необичне комбинације инструмената. Ипак, у каснијем периоду његов језик постаје умеренији, а проседе позног-романтизма све присутнији. После Другог светског рата, Блис је добио титулу званичног краљичиног композитора, а његов иновативни дух се повукао у односу на музички израз његових млађих колега - Вилијема Волтона и Бенџамина Бритна.

Композиција „Блаженства" написана је за новоизграђену Катедралу у Ковентрију, која је саграђена као чин помирења после уништења славне средњовековне грађевине у бомбардовањима током Другог светског рата. Том приликом позвани су Бритн, Типит и Блис да напишу свечана дела за отварање катедрале. Бритн је том приликом компоновао свој славни „Ратни реквијем", који је у тој мери био захтеван за интерпетацију да је ансамбл једино њега извео у самом здању нове катедрале. Блисова „Блаженства" су пребачена у Белгрејд театар- позориште које носи име нашег главног града чији је Ковентри побратим - што је била увреда за краљевског композитора, али је Блис џентлменски препустио примат свом млађем колеги кога је врло ценио. Ипак, сама премијера „Блаженстава" је била фијаско са извођачке стране и Блис је отишао из Ковентрија разочаран. Тек је 2012. године исправљена ова неправда и дело је изведено у катедрали у Ковентрију, са коришћењем оргуља како је то композитор и замислио.

Само дело, настало 1961. године, инспирсано је Блаженствима из Јеванђеља по Матеју. Истовремено, композитор је искористио текстове енглеских песника из XVII века попут Џона Дона, Џорџа Хербета, као својеврсне коментаре на библијски предложак. Такође, искористио је и текст песме „And Death Shall Have No Dominion" из пера савременика Дилана Томаса.

Уредница Ксенија Стевановић