Уметност интерпретације
Пијаниста Алфред Брендел изводи Варијације на Хендлову тему Јоханеса Брамса и Концерт у а молу за клавир и оркестар Роберта Шумана уз Бечку филхармонију и Сајмона Ретла. Ови снимци живих извођења датирају из 2001. и 1979. године, а почетком марта ове године први пут су објављени у форми компакт-диска у издању дискографске куће Дека и Аустријског радија. Брендел се иначе повукао са сцене пре десет година, тачније после свог последњег реситала у Бечу 2008. године, тако да је ово прилика да се подсетимо на изузетно умеће овог важног пијанисте друге половине XX века.
Од две композиције, посебно је занимљив снимак Варијација из 1979. године, који је забележен на реситалу одржаном у бечком Концертхаусу. Наиме, како Брендел каже, он је имао одређену интелектуалну задршку према овом Брамсовом делу које је сматрао конзервативиијим у односу на Листове варијације на Бахову тему или самих Дијабели варијација Лудвига ван Бетовена. После поменутог концерта, његове сумње у вредност овог дела су остале и Брендел је одлучио да их не сними у студијским условима. Много година касније, пријатељи су га подсетили да постоји снимак његовог извођења овог дела у фоно архиви Аустријског радија. Када је поново послушао Варијације, Брендел је схватио да је ово Брамсово дело ипак изузетно богато различитим карактерима, бојама и изузетном економичношћу варијационог тока, али и мајсторским третманом контрапункта у завршној фуги. Критичари пак истичу да Брендел успева да сам музички ток учини живим, јер код њега бројна понављања у истом тоналитету, којима обилује овај варијациони циклус, никада не звуче исто што сведочи о Бренделовој сасвим особеној имагинацији базираној не само на снажној интелектуалној спознаји дела, већ и на духовитости и хумору који краси највеће уметнике.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари