Петар Јончић и Дејан Петровић: Филмске актуелности
У емисији ФИЛМСКЕ AКТУЕЛНОСТИ можете слушати осврте Петра Јончића и Дејена Петровића на остврења приказана на 46. ФЕСТ-у, који је одржан од 23. фебруара до 4. марта у Београду.
Петар Јончић пише о филму Ниоткуда Фатиха Акина, аутора који још од свог култног остварења Главом кроз зид поставља питања која се тичу хришћанске и исламске заједнице. У делу Ниоткуда редитељ преузима шаблоне холивудских заплета о страдању невиних, али остаје доследан свом ауторском путу у којем се на турски начин разматра хамлетовска осветничка дилeмa „бити или не бити". Немица Катја удата је за Турчина Нурија са којим има сина. Након бомбашког напада неонациста, који је био уперен против исламске заједнице, она остаје без породице. Дијана Кругер, која је за улогу Катје награђена у Кану, представила је лик Европљанке која у почетку верује да ће систем судства казнити починиоце, али када се то не догоди, она одлучује да се освети. Ипак филм Ниоткуда не глорификује тероризам, већ преноси поруку да концепт освете, у традиционалном смислу, мора да буде усмерен ка починиоцима и да не сме да буде сам себи сврха.
Дејан Петровић се у свом тексту осврће на филмове Дејана Зечевића Изгредници и Клер Дени Нека светлост уђе.
У филму Изгредници пратимо завршну процедуру израде мастер рада на катедри за социологију, под будним оком ексцентричног и злогласног професора, за кога се суптилним наговештајима сугерише како се можда ради и о самом Мастермajнду Зла. Професорове опскурне „тетрис" теорије о неизбежном порасту урбаног насиља, на практичним примерима истражује троје његових студената, који ће у сврху научног експеримента поставити камере на неколико одабраних места у (веле)градским блоковима и приљежно пратити реакције суграђана. Зечевић је поново одличан у ономе што му најбоље полази за руком: дочаравању атмосфере урбаног страха, потмуле неизвесности и посвемашње клаустрофобије, па се неосетно и сами протагонисти од субјеката свог амбициозног, али по академском значају упитног рада, претварају у његове објекте.
Остварење искусне француске ауторке Клер Дени Нека светлост уђе дешава се у Паризу, а протагонисткиња је средовечна уметница - веома недефинисаног статуса и талента - Изабел (у тумачењу Жилијет Бинош), која је у очигледној кризи средњег доба, када се као по неписаном правилу своде рачуни, превасходно у приватној сфери. Она се облачи и понаша као знатно млађа особа и грчевитим напорима покушава да ухвати оне последње трзаје младости, водећи паралелне везе са ожењеним банкаром у шездесетим и талентованим глумцем у тридесетим, док се и њен нешто мање привлачни сусед, по свему судећи неуспешно, сам нуди да постане један од њих. Клер Дени као да води нерефлектовани дијалог са носећом темом култног романа Могућност острва Мишела Уелбека, о нестанку сваке животне амбиције модерне особе након што постане сексуално дисфункционална.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари