Светске музичке позорнице
Дела Магнуса Линдберга (Фериа), Мојсеја Вајнберга (Концерт за трубу и оркестар у Бе дуру, опус 94), Волфганга Амадеуса Моцарта (Четврти концерт у Ес дуру за хорну, Кехлова ознака 495, у аранжману за флигхорну) и Јана Сибелијуса (симфонијска поема Тапиола, опус 112). Симфонијским оркестром Бечког радија диригује Хану Линту. Као солиста наступа Сергеј Накариаков, труба. Снимак је са концерта одржаног 21. априла прошле године у бечком Концертхаусу.
.jpg "Мајстори барока")
Рођен у Нижњем Новогороду 1977. године, Сергеј Накариаков је у шестој години почео да свира клавир, али је убрзо прешао на часове трубе. Већ у десетој години наступао је као солиста са значајним оркестрима Совјетског Савеза.
Године 1991. имао је велики успех на Фестивалу Иво Погорелић у баварском граду Бад Верисхофену, а одмах потом, августа месеца исте године, дебитовао је са Литванским камерним оркестром на Салцбуршком фестивалу. Наредне године, овај 'Паганини на труби' како га називају критичари, наступао је као гост на Музичком фестивалу у Шлезвиг-Холштајну, освојивши почасну награду овог фестивала. Ови наступи отворили су Накариакову врата светских музичких позорница попут Линколн центра у Њујорку, Ројал Фестивал и Ројал Алберт Хола у Лондону, Позоришта Шанзелизе у Паризу и других. Плодну сарадњу остварио је са познатим музичарима, оркестрима и диригентима, а године 2002. одликован је ЕХО Класик наградом.
Емисију уређује Ирина Максимовић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари