Баге и симфонија са руба Европе

Рођен на западу Немачке, Вилмс је дошао у Амстердам као деветнаестогодишњак и у овој метрополи је изградио читаву своју каријеру. Пре свега афирмисан као композитор инструменталне музике, Вилмс се истакао као врсни познавалац могућности класичног оркестра. Иако је Симфонија у Ес-дуру публикована тек 1809. године, о чему сведочи и њен број опуса, ово дело премијерно је изведено већ средином последње деценије 18. века. Обликујући свој симфонијски опус, Вилмс је суштински усвојио структурна решења која је овом жанру понудио Јозеф Хајдн својим позним симфонијама. Вилмс је овом симфонијом формулисао и специфичан омаж свом другом узору - Волфгангу Амадеусу Моцарту - обликујући тему финалног става по узору на мотиве последње Моцартове симофније у истом тоналитету.

Пољски композитор Јозеф Елзнер, рођен је 1769. у Шлезији, а образовао се и радио у Вроцлаву, Бечу, Брну и Лавову, пре него што је као тридесетогодишњак изабрао Варшаву за свој дом. Елзнер је четврт века свог рада посветио институцији опере у Варшави, што је у стваралачком погледу значило ауторство над деветнаест сценских дела и утемељивање оперског израза на пољском језику. Иако је као оперски композитор Елзнер био активан и у седмој деценији свог живота, већина његових инструменталних дела компонована су закључно са 1805. годином, када је уједно и штампана Симфонија у Це-дуру коју ћете чути вечерас, и то у издању престижне музичке библиотеке Андре из Офенбаха. Као и у случају његовог каталонског савременика Карлоса Багеа, инспирација Хајдновим позним опусом је непогрешиво присутна, од самих првих тактова оркестарски раскошно конципираног лаганог увода у први став.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић