Баге и симфонија са руба Европе

Жанр класичне симфоније био је присутан у Каталонији од осамдесетих година 18. века, када је симфонија најпре била извођена у позоришту, а затим и у црквама, пре свега у оквиру духовних концерата у Барселони, који су се одржавали као вечерњи догађаји у време празника. Убрзо, симфонија је пронашла пут и до салона аристократије у Барселони, као и у другим деловима Каталоније. По популарности је предњачио симфонијски опус Јозефа Хајдна, те су и локални композитори стварали под утицајем композиционих решења овог аустријског композитора. Место водећег каталонског симфоничара у овом периоду заузима Карлос Баге, а његове симфоније биле су извођене широм ове шпанске покрајине, те се данас могу пронаћи у скоро сваком шпанском музичком архиву из овог времена.

Инструменталне композиције енглеског композитора Семјуела Везлија, две године старијег од Карлоса Багеа, укључују бројна дела за оргуље, камерну музику, дванаест концерата, као и шест симфонија, од којих је првих пет написао за концерте у својој породичној кући у Марилебону у Лондону, које је организовао са братом Чарлсом. У наставку емисије чућете Везлијеве симфоније у Бе-дуру и у А-дуру. Четвороставачна Симфонија у Бе-дуру из 1802. године представља композиторово последње и најамбициозније остварење у овом жанру. Симфонија показује јасне утицаје лондонских остварења Јозефа Хајдна на пољу монотематизма. Полетни и инвентивни музички ток првог става скоро се потпуно изводи из главне теме, уз драматски развојни део и значајно рекомпоновану репризу. Док је лагани став конципиран као тема са варијацијама, финале нуди још убедљивију форму монотематског развоја, засићену контрапунктском фактуром и смелим модулацијама.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић