Антологија српске музике

Прво композиторово сценско дело настајало је у периоду од 1927. до 1931. године. Логар је дошао на интересантну замисао да четири сцене из различитих Шекспирових комада повеже у целину која ће имати формалну диспозицију симфонијског циклуса: Алегро - Скерцо - Адађо - Финале. За ово остварење, које је у тадашњој југословенској музици представљало новину, композитор је користио одломке из Краља Лира, Млетачког трговца, Антонија и Клеопатре, као и комада Сан летње ноћи. Како указује Властимир Перичић, већ самим поднасловом дела које гласи „Шекспирова симфонија за оркестар и сцену", Логар је назначио да примат припада музици, док је сценско збивање редуковано на минимум и представља само илустрацију музике. Интересантно је истаћи да у прве три сцене аутор дозвољава могућност „удвајања улога", односно, пантомимску радњу која може да се одвија упоредо са „непокретним" вокалним солистима. У вечерашњој емисији слушаћете прве две сцене повезане интерлудијумом који има улогу коментара претходног и припреме наредног сценског призора.

Прва сцена дочарава призор из Краља Лира - тугованку Лира над Корделијом и његову смрт. Интерлудијум који потом следи постепено преводи музички ток из атмосфере погребног марша у скерцозни, бурлескни свет друге сцене. То је одломак из Шекспировог комада Млетачки трговац, где је Логар представио комични дијалог између Ланселота и Басанија.

Емисију уређује Ирина Максимовић