Музеј звука

Иако је ангажаман Клаудија Монтевердија у Мантови и Венецији, оставио дубок траг у историји музике, његови претходници и савременици, Лука Маренцио и Саломоне Роси, такође су били везани за двор у Мантови, где је под патронатом породице Гонзага, цветала уметничка продукција, посебно у области музике. Гуљелмо Гонзага је преговарао са Маренцијом, како би га ангажовао у својој капели, али је композитор имао тако успешну каријеру, да му се више исплатило да ради као слободни уметник, него да се обавеже да служи на двору неког аристократе. Ипак, он је боравио у Мантови и оставио траг на развој тамошњег музичког живота, а на његово стваралаштво у области мадригалске музике, надовезао се и Монтеверди, који је више од две деценије, између 1591. и 1613. године био у служби породице Гонзага. У то време, члан дворске капеле је био и Саломоне Роси, талентовани виолиниста и композитор, и потомак угледне сефардске породице из Мантове. Сви ови аутори су последњих деценија 16. века писали бројне мадригале на стихове аутора попут Токрвата Таса, Отавија Ринучинија или Сципиона Ањелија, који су били испуњени „усковитлланим емоцијама, рођеним из чежње за добрим и мржње према злу".

Чућете и Монтевердијев псалм Laudate pueri из збирке Selva morale e spirituale, која је, иако написана у Венецији, посвећена Елеонори Гонзаги, мантованској принцези и супрузи Светог римског цара Фердинанда II.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић