Музика 20. векa – Жермен Тајфер

Тајферова је рођена у близини Париза 1892. године, а музика јој је од најранијих година била интимно опредељење. Наиме, упркос противљењу свог оца, она се у тајности уписала на Париски конзерваторијум 1904. године. Две године касније добила је најбоље оцене из солфеђа, што је донекле омекшало очеве ставове, који и поред тога није желео да јој пружи финансијску подршку. Као изузетно талентована, са посебно развијеном музичком меморијом, Жермен Тајфер је на Конзерваторијуму добила бројне 'прве награде' - из хармоније, композиције и корепетиције. На часовима контрапункта Жоржа Косада, упознала је Жоржа Орика, Артура Хонегера и Даријуса Мијоа, а они су је упознали са Шарлом Кешленом који ју је подучавао оркестрацији.

Године 1917, Ерик Сати је био импресиониран њеном композицијом Игра отвореног простора (Jeux de plein air), прогласивши је својом музичком ћерком, односно сродном душом. Сати је потом позвао да се упозна са групом „Нових младих" (Nouveaux jeunes), кружоком музичара који су развијали другачију музичку праксу, како је то Сати волео да изјави, окренуту 'фалш нотама', иза чије праксе је, пре свих, стајао Жан Кокто. Ова група музичара је тесно сарађивала са песницима попут Гијома Аполинера, Макса Жакоба, Блеза Сандрара, Пола Елијара, Луја Арагона, али и са сликарима као што су Пикасо, Брак, Леже, Лот, Кислинг. У атељеу једног од њих, 15. јануара 1918. године, Жермен Тајфер је одржала свој први концерт на којем је одсвирала Jeux de plein air, заједно са Рикардом Вињесом.

Наредне године почиње да похађа часове код Мориса Равела са којим ће сарађивати следећих десет година. Истовремено, у чланку објављеном у журналу „Комедија", 1920. године, музички критичар Анри Коле проглашава „Нове младе" - „Шесторком". Међу члановима, поред Орика, Луја Диреа, Хонегера, Мијоа, Пуленка, била је и ЖерменТајфер.

Нажалост, Жермен Тајфер није никада поновила успех који је имала током своје сарадње са „Шесторком". Два несрећна брака - са манично-депресивним карикатуристом Ралфом Бартоном и адвокатом Жаном Лажеаом - донекле су исцрпела њену иницијалну креативну енергију. Притом, финансијски проблеми су је терали да пре свега компонује дела по поруџбини, као и примењену музику, што је резултирало бројним композицијама неуједначеног квалитета. Истoвремено, не треба занемарити да је Тајферова, попут већине уметница, сумњала у сопствену вредност, као и срамежљивост када је требало отворено да промовише сопствена дела. Себе је сагледавала пре свега као доброг занатлију, некога ко је способан да напише оптимистична, комуникативна дела како би се делимично 'испразнила' од тешкоћа приватног живота. Такође, последњих година њена дела изводе готово по правилу ансамбли и појединци који се баве промоцијом и откривањем женског стваралаштва, док музички мејнстрим још увек игнорише њена дела, остављајући их да буду део феминистичке нише музике 20. века.

Уредница Ксенија Стевановић