Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У емисији ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ можете слушати осврт Александра Милосављевића на представу „Јелка код Иванових” коју је, према истоименом комаду Александра В‘веденског, режирао Ангелчо Илиевски у Позоришту „Бора Станковић” у Врању. Текст је део пројекта „Критичарси караван”, који реализује Удружење позоришних критичара и театролога Србије, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

Јелка код Иванових је настала као аутентичан драмски израз поетике и доживљаја света руске авангардне групе песника и прозаиста који су крајем 1927. и почетком 1928. године основали покрет под називом „Обериу". У овом делу Александaр В'веденски је пародирао мелодраму за коју је сматрао да на најдиректнији и најбољи начин репрезентује малограђанске светоназоре, а пре свега духовну обамрлост, интелектуалну лењост, препуштање инерцији и одсуство љубави. У своју драму као ликове деце он, рецимо, уводи једногодишњег малишана, али и седамдесетогодишњу бебу, тридесетдвогодишњу девојчицу; радњу свог комада базира на злочину који није мотивисам нити разумљив, завршава га необјашњивим смртима деце, а атмосфера новогодишњих и божићних празника ће му послужити само да још више изоштри свој искошени поглед на обесмишљену свакодневицу породице.

Македонски редитељ Ангелчо Илиевски, сада већ редовни гост овдашњих театара, приступа драми В'веденског оправдано уверен да и ми данас живимо у свету оптерећеном сваковрсним лажима, свеопштим лицемерјем и бешчашћем, да смо неспособни да волимо и неспремни да пружимо љубав, те да смо постали део друштвене (и политичке) машинерије која је изгубила сваку везу са сопственом хуманошћу.

Пема речима Александра Милосављевића, Илиевски од метафора ствара упечатљиве сценске призоре, позоришним средствима их разиграва на трагу пишчевог горког хумора и наглашене ироније, те успешно покреће динамику необичне радње која се не заснива увек на каузалитету, него следи померену логику која нам је добро позната из драме апсурда. Управо ће ове неминовне асоцијације на Бекета и нарочито Јонеска донекле умањити ефекат сценског читања драме В'веденског, јер ће нам решења која нуди Илиевски покаткад деловати као преузета из давних инсценација Ћелаве певачице или Лекције. Много крупнији проблем врањске преставе детектујемо у сасвим другој сфери. Наиме, показаће се да поступак који овде примењује Илиевски није примерен глумачком ансамблу Позоришта „Бора Станковић", и то не зато што је македонски редитељ имао посла с лошим глумцима, но отуда што они у свом искуству немају ову врсту театарског ангажмана.

Уредница емисије Тања Мијовић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом