Катрин Малабу: Интелигенција и генетички усуд

У тексту се описује неколико великих преображаја у дефинисању и схватању појма интелигенције. Први од њих односио се на концептуализацију интелигенције као ентитета који је подложан мерењу и евалуацији помоћу психолошких тестова. Од раних Галтонових радова и настанка еугенизма у XIX веку, преко (ре)интерпретације Бинеових и Симонових истраживања у вези са коефицијентом интелигенције, до познијих тековина генетике као науке, једна од главних преокупација молекуларне биологије пре секвенцирања људског генома 2003. године било је трагање за „геном интелигенције".

Након подробне анализе, ауторка поставља питање да ли поменути преображаји представљају трансформације које постепено воде ка слободи, или, пак, управо супротно, обележавају процес изразите деспиритуализације или дезимболизације? Према њеном мишљењу, у савременом тренутку „когнитивног капитализма", вештачке интелигенције која прети да уништи човечанство и трошности појма колективне интелигенције, немогуће је прихватити надолазеће промене а да се истовремено не стварају нове логике отпора тим променама, које, ипак, нипошто не би требало да се супротстављају истраживању нових смисаоних конфигурација које се данас нуде кроз невиђену спрегу биологије, филозофије и кибернетике.

Текст Катрин Малабу, који је с француског језика превела Сузана Бојовић, преузет је из ауторкине књиге Преображаји интелигенције, коју је 2017. штампао Press Universitaire de France., Ову књигу ће ускоро, у преводу Сузане Бојовић и Срђе Јанковића, објавити Факултет за медије и комуникације из Београда и Мултимедијални институт из Загреба .

Уредник циклуса: Предраг Шарчевић