Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У Шекспировом комаду Зимска бајка (из 1610. године) преплићу се трагично и комично, а после свих неправди којима судбина шиба главне јунаке, неспоразума и заврзлама, следи ведрина оптимистички интонираног дела. Безумно љубоморни, но притворни, неискрени, сујетни и тврдоглави Леонт ће зарад свог хира и без претходне провере жртвовати најбољег пријатеља, вољену жену и властиту породицу, поништиће све што га је чинило не само успешним владаром но и срећним човеком, да би на концу ипак остао некажњен.

Иза површинске баналности редитељ Дино Мустафић и драматуршкиња Жељка Удовичић откривају накарадно успостављен систем функционисања стварности - не једино овдашње, балканске, па не само ни актуелног новог светског поретка. Њихова представа се постепено претвара у фину анализу свих аспеката цивилизацијског концепта који је доспео у ћорсокак, или што би рекао Хамлет - времена које је искочило из зглоба, а у којем је постало нормално (па и очекивано) да владари раде шта им је воља, док поданици ћутке трпе бахату и каткад ирационалну самовољу, пише Алексанар Милосављевић. Опсежни и дубински увид, који на трагу Шекспировог дела спроводе редитељ и драматуршкиња, потврђује трулеж света на који смо осуђени, указује да живимо у дистопијској стварности, да смо уклопљени у сложени систем накарадних односа, али да нас већ и присуство у таквом свету чини саучесницима у Великом злочину за који, међутим, неће одговарати они који су га починили, но жртве злочина.

Уредница емисије Тања Мијовић.