Волфганг Амадеус Моцарт: Фигарова женидба

Главне улоге тумаче Алекс Еспозито као Фигаро, Олга Кулчинска као Сузана, Федерика Ломбарди као Грофица Алмавива, Кристијан Герхахер као Гроф Алмавива, Паоло Бордоња као Бартоло, Ан Софи фон Отер као Марчелина, Солен Лавант-Линке као Керубино, Мануел Гинтер као Дон Базилио, Милан Сиљанов као вртлар Антонио, Дин Пауер као Дон Курцио и Ана Ел-Кашем као Барбарина. Хором и Оркестром Баварске државне опере диригује Константинос Каридис.

Опера Фигарова женидба представља први плод сарадње Волфганга Амадеуса Моцарта и либретисте Лоренца да Понтеа, са којим ће композитор потом радити на операма Дон Ђовани и Тако чине све. Да Понте је успео да за само шест недеља текст комедије преради у либрето, изостављајући из њега најрадикалније политичке конотације, што је био услов за одобрење које је лично дао Цар Јозеф II. Премијера је одржана у бечком Бургтеатру, са великим успехом који је потом, у децембру исте године, крунисан тријумфом у Прагу.

Сиже опере је следећи: Фигаро, собар грофа Алмавиве, покушава да озваничи своју љубав са Сузаном, грофичином собарицом. Главна препрека су грофово удварање Сузани, као и Фигарови финансијски проблеми. Како би отплатио дуг према времешној племкињи Марчелини, Фигаро ће можда морати да постане њен муж. У борби са људима моћнијим од себе он мора да употреби једино што има - интелигенцију, лукавост и сналажљивост. Насупрот њему стоји гроф Алмавива, неумерени и утицајни богаташ који не само да је занемарио своју жену, лепу грофицу Розину, него по сваку цену жели да освоји љупку Сузану. Но, гроф потцењује Сузанину интелигенцију и сналажљивост које су једнаке, ако не и ефикасније од Фигарових. У свим интригама Сузана се ослања на пубертетску заљубљеност Керубина, као и на осветољубивост Марчелине и Бартола. На крају Алмавива бива надмудрен, принуђен да призна пораз и тражи опроштај од грофице.

Уредница Ксенија Стевановић