Музеј звука – Композиције Антонија де Кабезона
Пратићете композиције за инструменте са диркама, харфу и виуелу, објављене у четвртом тому критичког издања посвећеног целокупном опусу овог аутора.
Кабезон је био један од аутора који су стварали у такозваном „златном веку" Шпаније - током владавине Карла V, првог владара који је ујединио Кастиљу и Арагон, а потом и стекао титулу Светог Римског цара. Године 1525, Карло се оженио Изабелом од Португала, која је и довела Кабезона на шпански двор. Овај слепи музичар, рођен 1510. године, најпре је радио као оргуљаш у краљичиној капели, а након њене смрти, постао је камерни музичар у капели Карла V, и учитељ музике њихове деце. Када је Принц Филип постао регент Шпаније, именовао је Кабезона за дворског оргуљаша, који је пратио престолонаследника на свим његовим путовањима.
Мали број Кабезонових дела је штампан током његовог житова, али је највећи део опуса објављен постхумно, у збирци под називом Музичка дела за инструменте са диркама, харфу и виуелу, из које ће бити и дела која вечерас слушате. У њој се налазе петогласни мотети и шансоне на теме Кабезонових претходника и савременика, попут Жоскена Де Преа, Адријана Виларта, Филипа Верделоа и Томаса Крекијона. Поред њих у овој збирици наилазимо на данас чувена Кабзонова инструментална тијента. То су полифоне инструменталне композиције, карактеристичне за Иберијско полуострво, у којима се спајају одлике фантазије и ричеркара. Кабезонова рана тјента стилски су ближа ричеркарима и у њима композитор употребљава строжији контапункт, мотетског типа.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари