Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Резимирајући позоришни живот Србије у 2017. години, који је у великој мери територијално структуриран по моделу који разликује позоришта у Београду, Војводини и региону јужно од престонице, Александар Милосављевић пише: „Београд је по природи престоничког статуса у најбољем положају - због вишег стандарда, едуковане и бројне публике, највећих финансијских улагања и традиције. И Војводина има богату традицију (из времена Аустроугарске), старе и релативно одржаване театарске зграде и едуковану публику, док су театри јужно од Београда одувек били најугроженији (сиромаштво, нестабилна публика и често неатрактивни репертоари засновани на систему копије оних престоничких). Све три средине су данас на удару кризе, премда у свакој постоје позоришта и појединци који јој се одупиру. У сивилу југа Србије добрим репертоаром и респектабилним регионалним фестивалима издвајају се Народно позориште Ужице и Шабачко позориште". Осим тога, охрабрује појава нових писаца који, афирмишући постдрамски рукопис, пишу лако, духовито и на актуелне друштвене теме, а ипак су оштри и у основи субверзивни (попут Вука Бошковића, Олге Димитријевић, Маје Пелевић, Милене Богавац); ангажовање младих и релативно младих редитеља који својом маштовитошћу, храброшћу и едукованошћу превазилазе границе наше средине (као што су: Милош Лолић, Анђелка Николић, Ива Милошевић, Ана Томовић, Снежана Тришић, Андраш Урбан, Борис Лијешевић, Кокан Младеновић, Бојана Лазић, Ксенија Крнајски, Влатко Илић, Милан Нешковић, Миа Кнежевић, Игор Вук Торбица); такође је значајан тренд оснивања самосталних позоришних трупа и малих приватних позоришта у Београду (Дорћолско народно позориште, Дорћол плац, Ле Студио, Гаража, Барака, Квака 22, Звезда, Рефлектор театар).

Обнову домаћег театарског живота најављује нова концепција БИТЕФ-а, заснована на храбром, радикалном отварању према уметнички релевантним информацијама које ће омогућити да се поново позиционирамо у свету. Важно је и чланство Југословенског драмског позоришта у Европској театарској унији, јер омогућава да информације о нама одлазе у свет, а успеси београдског Народног позоришта, као националне куће која репрезентује домаћу културу и има подршку државе, могу бити важни. А на бранику нашег позоришта је Стеријино позорје (које се одржава у Новом Саду) као фестивал националне драме, издавачки и документациони центар, а могао би постати и Позоришни институт.

Уредница циклуса Тања Мијовић.