Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У манифесту Десет порука о револуцији Мајаковски је писао да револуција постаје неминовност када људи више не прихватају незадовољство као нормално стање, а бес гладних више није могуће купити новцем ситих, када радници одбију да буду робови, а морални закони престану да важе, док се они писани примењују само на сиротињи, када држава понижава старе, а хапси младе, кад народ служи властима, а уметници одлуче да не буду кукавице те проговоре на сав глас, када слободна реч и мисао изгубе право на постојање, а новца и хлеба има само за оне који славе и хвале цара, када полиција и војска постану окупатори властитог народа. Поента Мајаковског, међутим, није толико била у прецизном, таксативном набрајању услова без којих нема револуције, колико у потмулом рефрену који одзвања у манифесту, у опомени која гласи: „А ви ћутите, грађани!".

Представа почиње навођењем неколико стихова из Облака у панталонама који уводе гледаоца у атмосферу предреволуционарне Русије, а затим Кокан Младеновић употребљава редитељски поступак налик оном који је применио у Јами дистрикту. Он на крхким основама драмски лабавог литерарног предлошка, манифеста, дописује реплике, користи цитате и парацитате из медија, након којих уписује властите коментаре. Они су каткад пласирани у форми пантомиме, поигравања са слепстиком или формом слетских вежби, понекада су решене као кабаретске тачке, рок концерт или парафраза неке од познатих драмских сцена. На тај начин настаје фрагментарна драмско-театарска структура чија је целовитост обезбеђена ритмом игре глумаца и силовитошћу приче која потиче из наше свакодневице, а коју идентификујемо на основу препознатљивих изјава политичара, скупштинских и других политикантских препуцавања, на основу података који се односе на овдашње друштвене, економске и политичке прилике, у истој мери као на домаћи естрадни живот... И све би то деловало као више или мање оштра сатира - духовита, углавном саркастична, често наглашено груба, да након сваког сценског сегмента не одзвони упозоравајућа констатација: „А ви ћутите, грађани!", пише Александар Милосављевић.

Уредница циклуса Тања Мијовић.