Уметност интерпретације

Бернард Хаитинк спада у ред највећих диригената данашњице. Рођен је 1929. у Амстердаму и још увек активно, наравно са мање ангажмана, наступа на светским подијумима. Студије виолине и дириговања завршио је на Конзерваторијуму у родном граду, да би се на концертном подијуму појавио 1955. године као диригент Симфонијског оркестра Холандског радија. Већ следеће године, Хаитинк замењује Карла Марију Ђулинија на месту уметничког диригента Концертхебау оркестра. Почасни диригент овог оркестра Хаитинк је постао 1961. године. У периоду од 1987. до 2002. године радио је и као уметнички директор Краљевске опере у Ковент Гардену, да би потом дошао на чело Државне капеле из Дрездена. Током шест деценија каријере, Хаитинк је снимао за више дискографских кућа - посебно за Филипс - забележивши широки опсег оркестарске литературе, унутар којег су остала посебно запажена тумачења комплетних симфонијских опуса Бетовена, Брамса, Шумана, Чајковског, Брукнера, Малера и Шостаковича. Ови снимци данас, како то каже музиколог Стефан Цветковић, имају антологијску вредност и спадају међу референтна сведочанства домета музичког извођаштва друге половине прошлог века.

Када су га колеге са Француског радија питале шта је за њега, после оволико деценија каријере функција „диригента", Хаитинк је одговорио не без оклевања: „Шта је то диригент? Да ли је то кротитељ животиња? Неко ко изводи сам свој шоу? Или је то особа, која заједно са другима, покушава да музику ствара на начин који просветљава и осветљава публику и који ствара осећај заједнице? Што се мене тиче, то је оно оно што сам увек желео и оно како сам се развијао. Тако да ја нисам прави диригент... Једину моћ коју диригент може себи да допусти је природан ауторитет. Диригент мора бити импресиониран колективном личношћу оркестра, односно тим стотинама душа које су испред њега", завршава Хаитинк.

Управо је дубока хуманост и осећај како за дело, тако и за извођаче, за њихов укупни ангжман, оно што Хаитинкове интерпретације одваја од многих других. У емисији ћете чути како он изводи велику музичку фреску Дафнис и Клое - како је свој балет назвао сам Равел - у трајању од сат времена у којој се сустичу имагинарни антички свет и француски неокласицизам XVIII века. Снимак је забележен на концерту одржаном 17. новембра прошле године у Аудиторијуму Француског радија.

Уредница: Ксенија Стевановић