Антонио Вивалди: Бесни Орландо

Главне улоге тумаче Сониа Прина као Орландо, Лучија Чирило као Алчина, Микела Антенучи као Анђелика, Луиђи Скифано као Руђеро, Рикардо Новаро као Астолфо, Лоријана Кастелано као Брадаманте и Консантин Дери као Медоро. Ансамблом И Барокисти диригује Дијего Фазолис.

Премијера ове Вивалдијеве опере написане на либрето Грација Брачолија, на основу мотива из истоименог спева Лудовика Ариоста, уприличена је у јесен 1727. године у венецијанском позоришту Сант Анђело. У либрету се налази спој фантастичних, херојских и комичних елемената, као и бројне прилике за спектакуларне сценске ефекте. Вивалди је велике делове текста третирао као акомпањато речитативе, односно ариоза. Музички стил опере је разноврстан - неке арије показују утицај најновијих струјања које везујемо за наполитанску школу, док су друге третиране традиционалније. Улога Алчине је изузетно важна - кроз њене арије показује се психолошка разноврсност овог лика, а на премијери ју је изводила Вивалдијева штићеница и пратиља Ана Жиро.

Вивалди се први пут сусрео са Брачолијевим либретом 1713. године када је био импресарио Театра Сант Анђело, у коме ће премијерно извести своју оперу четрнаест година касније. Те 1713. године велики успех је имала истоимена опера Ђованија Алберта Ристорија, а Вивалдију се тематика толико допала да је Брачолију тражио да напише други либрето са ликом Орланда, те је тако настала опера Лажно лудило Орланда која је била велики неуспех Вивладијеве каријере. Када се деценију касније вратио Брачолијевом либрету Вивалди је у Бесног Орланда уткао делове својих других остварења - попут Атенаиде из 1729. године.

Уредница Ксенија Стевановић