Сећање на Драгослава Девића

Вечерас ће о његовој личности и педагошком и истраживачком делу говорити научни сарадници Музиколошког института САНУ, етномузиколози доктор Јелена Јовановић и доктор Данка Лајић-Михајловић. Репродуковаћемо и емисије из циклуса Музичка традиција: Инструменти и инструментални ансамбли из Грчке, која је на таласима Трећег програма представљена у септембру 1979. године, део емисије Музичка традиција - Песме и игре из северне Грчке из 1985. године, и Будистички ритуали у северној Индији, која је премијерно представљена на таласима Трећег програма у јуну 1988. године

Шездесетих и седамдесетих година XX века, у златно доба радија, велики број спољних сарадника учествовао је у реализацији програма Радио Београда. Посебно место заузима др Драгослав Девић, један од пионира модерне српске етномузикологије. Године 1951. он долази у Радио Београд, као стални сарадник у редакцији народне музике Ђорђа Караклајића, а тек од 1962. године постаје асистент на Одсеку за музички фолклор на Музичкој академији у Београду. По оснивању Трећег програма 1965. године, Девић започиње циклус емисија Музичка традиција разних народа, који убрзо мења назив у Музичка традиција и постаје јединствен у читавом медијском простору тадашње Југославије.

Као завршна емисија дана, Музичка традиција представљала је радијску форму кратког обима, укупног трајања од 10 до 20 минута, са уводним текстом, конципираним у виду информативног научног есеја и кратким најавама између нумера. Попут осталих чланова музичке редакције Трећег програма, Девић је имао могућност да слушаоцима пласира нови материјал, који није постојао у фонотеци Радио Београда. Слушаоци су имали прилике да кроз његове емисије путују са музиком коју им је представљао, а он је на вешт начин спровео мисију упознавања слушалаца са „музиком света" и културама света. Емисије је уређивао кроз циклусе, а њихове тематизације осмишљавао је према специфичностима материјала, на пример: обредне или световне музике различитих земаља, племенских заједница, нумере које прате игру, као и оне које се изводе у оквиру важних момената годишњег и животног циклуса појединаца или читаве заједнице. Девић потом усмерава фокус на инструменте, њихове карактеристике и контекстуалне појавности, те их кроз померање фокуса и ширење перспективе сагледава кроз сличности и разлике на већем подручју.

Са друге стране, путем снимака које је начинио приликом сопствених теренских истраживања широм Србије, Девић представља аутентичан фолклорни материјал на радију, доприносећи програмској линији која наглашава актуелност материјала и проширујући музичку мапу света оригиналним звучним записима из Србије, који уједно представљају архивски и историјски важну грађу.

Уреднице циклуса: Ирина Максимовић и Марија Вуковић