Разум и осећајност – Песме Карла Марије Вебера
Шест песама опус 30 као и циклус „Расположења приликом губитка” овог аутора слушаћете у интерпретацији тенора Мартина Хила и пијанисте Кристофера Хогвуда који наступа на оригиналном инструменту из 1825. године.
Када је песник Вилхелм Милер 1821. и 1824. године објавио своје збирке Лепа млинарица и Зимско путовање, два тома поезије које ће прославити Шубертове композиције засноване на овим стиховима, посветио их је „Карлу Марији Веберу, мајстору немачке песме, у знак пријатељства и дивљења". Углед који је Вебер уживао као утемељитељ немачке националне оперске школе и пре свега његов дар да мелодијама ухвати „срж" стихова на немачком језику, учинили су га популарним аутором свих вокално-инструменталних форми, укључујући и соло песму.
Његови најбољи радови у овом жанру могу се поредити са Шубертовим лидовима, а краси их подједнако комплексан однос гласа и клавира, инвентивна мелодика и евокативна пратња. Већина песама су једноставнија дела, у којима је описано једно осећање, попут радости или, веома често, меланхолије, али оно што сведочи о мајсторству композитора јесте Веберова способност да мелодије обликује тако да поприме обрисе немачких популарних песама, истовремено их чинећи шарамантним, али и експресивним.
Најстарије Веберове песме потичу из 1802, а последње, од око деведесет колико их је укупно остало сачувано, написао је непосредно пред смрт у Лондону 1826. године.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpg "Тешке боје")
Коментари