Матијас Георг Мон и Бечка школа

На почетку вечерашње емисије слушаћете симфоније Франтишека Игнаца Антоњина Туме, чешког композитора рођеног 1704. године, који је од двадесетих година 18. века до своје смрти, 1774. године, живео и стварао у Бечу. Тума је био ученик Јохана Јозефа Фукса и припада генерацији композитора који су свој стил и даље базирали на ученом стилу позног барока, али у чијим делима се рефлектује и надолазећи галантни стил. Тума је био активан као капелмајстор грофа Франца Кинског у Бечу, али и као црквени композитор, а највећи део његовог опуса представљају духовне композиције. Његова инструментална дела углавном сачињавају партите и симфоније, а потоњи жанр је био једно од ретких подручја у коме у рукопису Франтишека Туме препознајемо савременика млађих бечких композитора, попут Матијаса Мона. У емисији ћете чути Симфонију „а кватро" у Б-дуру и Симфонију „а тре" у Б-дуру Франтишека Игнаца Антоњина Туме.

Леополд Моцарт, Монов две године млађи савременик, један од композитора који су заслужни за живу музичку сцену која је красила Салцбург, надбискупску престоницу чији су композитори кроз читав 18. век били оријентисани према Бечкој симфонијској школи. Иако опус Леополда Моцарта садржи чак више од седамдесет симфонија које су писане за световне дворске приредбе, ова дела су већином и даље неистражена. Чућете Симфонију у Де-дуру, Ајсенова ознака 26, Леополда Моцарта која је настала око 1760. године, те представља једно од позних остварења овог композитора.

У емисији ћемо представити и Симфонију „а кватро" у Бе-дуру, као и Симфоније у Де-дуру, у А-дуру и Бе-дуру Матијаса Георга Мона.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски