Популизам: узроци и последице – Синиша Атлагић, Милош Бешић и Јованка Матић

Полазећи од закључака из рецентне литературе о популизму као стилу у политичкој комуникацији, Синиша Атлагић настоји да укаже на његове основне карактеристике, те да идентификује начине на које политички субјекти (названи популисти) обликују „понуду" за политичко тржиште, то јест како пласирају своје политичке поруке. Почев од вредносне оријентације као основне стратегије политичких субјеката, аутор испитује структуру и типове вредности на које се популисти у политичкој комуникацији позивају, као и аргументацију коју при томе користе.

Милош Бешић презентује резултате анализе садржаја наратива председничких кандидата током предизборне кампање у Србији 2017. године. Циљ је био утврђивање кључних компоненти популистичког дискурса код свих кандидата, при чему је посебна пажња била посвећена идеолошким аспектима. Резултати указују на то да је популистички дискурс код председничких кандидата био веома фреквентиван, те да се популизам нарочито одражава у противречним идеолошким садржајима, наглашено емотивној комуникацији и позиву на мобилизацију у име народа.

Концепт медијског популизма првобитно се односио на информативну продукцију таблоидних медија, који дају велику пажњу популистима због своје усмерености на скандал, персонализицију, конфликтан говор и слично, чиме делују као ненамерни помагачи политичког популизма. Касније елаборације овог концепта виде медије као произвођаче популизма, а не само као његове транспортере, инсистирајући на томе да ове две медијске праксе треба истраживати засебно. Јованка Матић сматра да медији утичу на бираче тако што обезбеђују слику света, једну од могућих, у којој неке политичке поруке имају више смисла од других. Стога је потребно изучавати таблоидну слику света као целину, посебно њену вредносну структуру, како би се утврдило на које начине она утиче на успех одређене популистичке опције у односу на друге.

Уредница циклуса Тања Мијовић.