Уметност интепретације
Представићемо снимак Симфоније број 2 у Бе дуру опус 52 познатије под именом „Песма похвале" у извођењу Монтеверди хора и Лондонског симфонијског оркестра под управом Џона Елиота Гардинера. Пратићете снимак забележен 20. октобра прошле године у концерту одржаном у лондонском Барбикан центру.
Џон Елиот Гардинер је за свој последњи концерт са Лондонским симфонијским оркестром у оквиру Менделсоновог циклуса одабрао једно од најмонуменалнијих остварења из позног периода стваралаштва овог аутора. Наиме, од 2014. до 2016. године Гардинер и Лондонски симфонијски оркестар су извели сва дела Феликса Мендлсона, а потом су ови концертни записи и објављени за дискографски сегмент овог британског оркестра. По речима критике, Гардинер је успео да оствари изузетна извођења Менделсонових дела и стога се овај циклус може окарактерисати једино као успех. Сама Симфонија број 2 са својом комбинацијом елемената кантате и симфоније, као и трајањем од шездесет минута спада у ред најимпресивнијих, али и формално најмање кохерентних и драматуршки расутих дела немачког романтизма. Ипак, критичари примећују да је Гардинерово тумачење направило потпуно другачији утисак. Он је својим брижљивим осећајем за детаље, сјајним балансирањем оркестарских боја и свеопштом енергијом коју је покренуо како код оркестра, тако и код хориста и солиста, добио музички ток који привлачи пажњу и плени својом виталношћу.
Уредница Ксенија Стевановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpg "Тешке боје")
Коментари