Имагинарни пејзажи

Сиаваш Амини започео је да експериментише са компјутерским софтвером 2006. године, за време студија примењене музике за филм и позориште. У свету је познат по својим издањима на касетама, а његова дела карактеришу вишеслојни микро битови, глич текстуре и спора амбијентална фразирања базирана на дрон исијавањима. Уз помоћ грануларне синтезе, али коришћењем звукова акустичких инструмената - виолине, виоле, кларинета - Амини ствара врло комплексну, широку и вишеслојну звучну панораму која захтева како пуну пажњу, тако и допушта препуштање соничним ударцима и асоцијацијама.

Албум TAR објављено за дискографску кућу Hallow Ground. Ово је снажан, а мање мелодичан и меланхоличан албум од његових претходних. У нумерама које ћете чути налазе се снажни искази, препуни засићених текстура и статичких варничења. У погледу концепције, TAR испитује на који начин су страхови и наде појединца повезани са ширим друштвеним и колективним стањима. Цело остварење осцилира у тензији између нелагоде и трансцеденције, ослањајући се на Аминијеву карактеристичну и поменимо исправну оцену политичког момента у савременој музици. Он примећује да је медији користе одређен тип политичке ситуације, а не политички контекст генерално гледано. На тај начин, иако је музичар из Ирана, Аминијев рад се не бави дневно политичким, већ се обраћа политичности музике у њеном дубљем и мисаонијем смислу. Амини објашњава своје естетичке стратегије као врсту политичког чина, а своју музику конструише као врсту рефелексије или експресије друштвених и политичких ситуација, посебно оних које на исти начин обликују сваког од нас било да смо становници и Ирана или Сједињених Америчких Држава, а то је о Аминијевим речима: „системско уништавање планете за добробит неколицине".

Уредница Ксенија Стевановић