Робер Дамијен: Макијавели и разбијено огледало савета

Ниједан текст није живео тако пуним животом као „Владар" Никола Макијавелија. Ниједан велики филозофски, па чак ни филозофско-политички текст, није у континуитету изазивао пажњу 500 година, било да је сматран приручником за тиранско владање, било књигом која велича слободу. У последњих педесетак година, међутим, постигнут је висок ниво сагласности код коментатора да је реч о револуционарном делу које се налази у темељима модерног доба. Француски филозоф Робер Дамијен, један од најцењенијих савремених познавалаца Макијавелијевог дела, анализира 23. поглавље „Владара" и показује шта значи бити саветник владару.

За разлику од античких саветника, пре свих филозофа који су се сами препознали у тој улози и који су пред очима имали идеалан поредак (на владару је, дакле, да се саобрази идеалним значењима); преко хришћанских саветника који су као идеал имали божју савршеност (те би се владар имао понашати по замисли бога и његове савршености); за разлику од дворских улизица који су увек били ради поласкати владару, његовој величини и непогрешивoсти; за разлику, дакле, од свих тих модела саветника Макијавели владару нуди своје знање и искуство у стварима политичким. До тада, дакле, та врста „дара" који се нуди владару као залог успешног саветовања, није била позната. Обично би они који се намећу као могући саветници покушавали да дођу до владара нудећи му материјална богатства, почев од коња и накита, преко драгог камења и имања, што су владари, углавном, радо прихватали. Макијавели, међутим, нуди нешто друго. Он се не додворава. Он ломи оно огледало у којем се традиционални владар огледа и у којем одразу, захваљујући ласкавцима, себе види управо онаквим какав жели да буде виђен - леп, паметан, неустрашив и непогрешив - и владару нуди огледало стварности које пружа много мање леп призор. Но, тај призор који не ласка, даје владару прилику да се суочи са стварношћу, уместо са фантазијама које има о себи и свету. На тај начин владар може да делује у корист државе и народа. У супротном, уколико владар ради против стварности, уколико се судара са стварношћу као са зидовима које не уме да препозна као зидове (него му се причињава да трчи широким пољем без икаквих препрека), пропадају и држава и народ.

Читала је Марица Милчановић
Уредник Иван Мленковић