Сублимне фреквенције

Пре него што је званично објавио дебитантски албум Aromanticism у септембру ове године, Мозес Самни је на свом твитер налогу објавио кратак, како наводи ''прозно-поетични есеј'' о овом издању, објаснивши шта стоји иза тема које на њему обрађује. Наиме, у поменутом есеју Самни је разматрао митолошке приче о пореклу љубави, постављајући питање да ли је страх од усамљености и жеље за љубављу урођен или нам је то друштво наметнуло? Он закључује да се кованица "аромантицизам" односи на неког ко никад није доживео романтичну љубав или јесте, али не ону фаталну.

Самни се овим темама обраћао и раније, још на дебитантском синглу Човек на месецу из 2014. године. Занимиљиво је напоменути да албум Aromanticism почиње управо овом песмом, али у аранжману за хорске гласове. Иако је до сада песме снимао у кућним условима и сам их продуцирао, уласком у музички студио успео је да задржи специфичан атмосферу својих lo-fi поп издања. Полазећи од поменутог звука, Самни уводи елементе амбијенталне музике, соула, поп музике и џеза, стварајући, како сам каже својеврстан саундскејп. Његове нумере се одликују претежно сведеним аранжманима уз употребу луп педале, са разноврсним инструментаријумом - харфа, електронски звукови, гитара, клавир, гудачки инструменти, флаута, удараљке и бас гитаре које не прати искључиво бубањ. На врху хијерархије је каркатеристични фалсет Мозеса Самнија, овог пута без додатних ефеката.

Аутор емисије Јелена Дамјановић