Рихард Вагнер: Рајнско злато

Солисти: бас-баритон Јевгениј Никитин као Вотан, баритон Владислав Сулимски као Алберих, тенор Василиј Горшков као Логе, сопран Жана Домбровскаја као Воглинда, мецосопрани Јулија Маточкина и Јекатерина Сергејева као Велгунда и Флосхлида, тенор Андреј Попов као Миме, мецосопран Злата Буљичова као Ерда, басови Михаил Петренко као Фафнер и Јури Воробијев као Фазолт, мецосопран Ана Кикнадзе као Фрика, бас Иља Баник као Донер, тенор Дмитри Воропаев Фрох, сопран Оксана Шилова као Фреја. Диригује Валери Гергијев.

Вагнерова реформа опере, устоличена списом Опера и драма, своју музичку актуализацију доживљава у Прстену Нибелунга - чувеној Тетралогији. Може се рећи да је премијера првог дела Тетралогије, музичке драме Рајнско злато, 1869. године у Минхену, објавила почетак Вагнерове свеобухватне реформе. Рајнско злато поставља пред слушаоца и гледаоца двоструки изазов. Са једне стране, први пут се сусрећемо са комплексном мрежом лајт-мотива који прожимају и оркестарску и вокалну деоницу, а са друге, принуђени смо да у контексту развоја драмске радње разумемо симболични слој тих лајт-мотива.

Радња опере Рајнско злато заснива се на германским и нордијским митовима према којима је Вагнер конструисао свет богова, нимфи, дивова и патуљака које предводи врховни бог Вотан. На прави епски начин Вагнер поставља свет богова подељен на четири елементарне силе - воду, ваздух, земљу и ватру. Но, чак и у том свету владају корупција, завист и незајажљива жеља за владањем. Опера Рајнско злато је својеврсни пролог Тетралогије Прстен Нибелунга у којем је засејано семе будућих догађаја, пре свега оних везаних за судбину Зигфрида и валкире Брунхилде. Митолошка бића су подељена у четири групе, богове предвођене Вотаном и његовом женом Фриком, а међу њима су и Донер, Логе, Фреја, Ерда и Фрох, потом патуљке Нибелунге - Албериха и његовог брата Мимеа, дивове - Фафнера и Фазолта и кћери Рајне - Воглинду, Велгунду и Флосхилду.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић