Имагинарни пејзажи

Фред Велтон Вормсли Трећи рођен 1987. године, своју каријеру продуцента и саунд уметника започео је делујући из своје базе у Сакраменту. Испрва је био познат под именом Ли Бенон, сарађујући са њујоршким хип-хоп колективом Про Ера. Међутим, убрзо је проширио свој језик и на друге жанрове попут брејккора, амбијента и нојза. Његов деби албум под именом Дедекинд Кат, назаван Наследник објављен у новембру 2016. године за кућу NON Worldwide наишао је позитивне реакције критике. Како то каже критичар часописа Пичфорк, Вормсли конструише „амбициозну форму амбијенталне музике, у којој се обраћа темама насиља и стрепње које су доминантне у данашњем друштву". У нумерама, у широком асоцијативном пољу, искачу необичне и ненадане референце на Филипа Гласа, Стива Рајха и Лори Андерсон, као и на утицај „њу ејџ" музике попут оне које прави грчко-амерички музичар Јани. Вормсли такође истиче, у интервју који је дао Ред Бул музичкој Академији, да је радећи на овом албуму проучавао концепт „музике намештаја" Ерика Сатија, односно проблем „музике у позадини" или „пратњи" свакодневице. На албуму Наследник осећају се елементи свих музичких праваца кроз које је Вормсли прошао од трип-хопа до синтисајзерских нумера, а композиције бубре од флуидних смена музичких матрица и идеја. Осећај који се ствара је онај ургентног, футуристичког простора у којем се савршени и хладни звук дигиталне електронике пресеца аналогним елементима и широким амбијенталним пројекцијама звука, уз обраћање пажње и на стварање другачијег афроамеричког музичког идентитета од онога који се најчешће очекује.

The Expanding Domain који је у августу месецу објављен за кућу Hollow Ground, амбијенталне матрице постају само основни слој за нову трансфорамцију у свет индастријал, нојз и транс музике. У неку руку, ово издање говори о ургенцији, о нашем тренутку у којем ништа више не може да буде у потпуности невино нити умирујуће, као и о немиру самог уметника који тражи нове путеве за своје стваралаштво. Клавирски лупови и трајања ипак пробијају из нојз матрица, отварајући пут ка некој врсти помирења између унутрашњег света и спољашње узнемирености.

Уредница Ксенија Стевановић