Музика XX века
Представићемо дела Бенџамина Бритна, вероватно најпроминентнијег и најутицајнијиег британског композитора у периоду пре и после после Другог светског рата. Чућете вокални циклус „Ноктурно” у интерпретацији тенора Иана Бостриџа, као и композицију „Лакриме” на основу теме Џона Дауленда коју изводи виолиста Максим Рисанов.
Бритн се у критичким сагледавањима поставља као комплексна фигура музике XX века. Са једне стране, он је својим отклоном од серијализма и атоналности, као и коришћењем старих узора, поставио карактеристичан стилски дискурс умереног модернизма у којем има места за поштовање традиције и изузетно суптилни колоризам на трагу француског рафинмана, неку врсту "средњег пута" који је могао и који још увек лако допире до слушалаца. Ерудиција и висока компетенција у Бритновој музици заузимају важно место, као и арисоткратски отклон од пренаглашених сентименталних емоција, чиме његова музика остаје увек у сфери деликатности и наговештаја, уз повремене упливе страсти и бруталности. Ипак, Бритнова позиција као једног од вођа музичког живота, неприкосновеног члана британске културне и политичко-економске елите, није никада довођена у питање и поред тога што у његовим делима више или мање експлицитно преовлађује тема пропитивања сопствене хомосексуалности и места које оно има у друштву. У неку руку, Бритн је и поред свог одржавања социјалног статуса кво, у делима приказао позицију хомосексуалног композитора као врсту нове субјективности која прави дисрупцију уврежених односа моћи и задовољства, не скривајући се иза идеје да музика не носи у себи никада трагове субјективних одлука.
Уредница Ксенија Стевановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари