Нова дискографија

Донекле изненађујуће, ово је први објављени реситал Николаја Луганског који садржи дела великог руског композитора, будући да од 1994. године и пијанистичког такмичења Чајковски, изузев Клавирског концерта, није свирао дела која је тада извео. Лугански каже: „Скоро сва солистичка дела која сам свирао на такмичењу, укључујући и Велику сонату, нестала су са мог репертоара, не знам зашто... Имати поновни сусрет са Чајковским је као заљубити се у неког новог".

И управо је масивну Велику сонату, Лугански на овом албуму упарио са карактерно и структурно сасвим другачијим делом - дванаест дескриптивних минијатура познатим под називом Годишња доба. Интересанатно је да оба дела припадају опусу 37 (што је више заслуга издавача, него одлука композитора), и да су компонована у истом периоду. Написана у време када је Чајковски пролазио кроз кризу у приватном животу, она показују два сасвим различита аспекта његовог стила: са једне стране су ту Гошиња доба, пријемчиви, готово салонски комади које познаје сваки млади пијаниста, док је са друге класична, бурна соната, засновама на чврстим темељима које су поставили Лист, Шуман и Шопен. Лугански се на овом диску представља као велики зналац како драме, тако и лиризма. Годишња доба он изводи са укусом и разумевањем, са пажљивим нијансирањем текстура, али истовремено и неспутаном спонтаношћу. Извођење Велике сонате је такође импресивно, те критичар листа Грамофон наводи „да је можда само још Рихтер успевао да задржи интересовање и проток у високо-репетитивним гестовима или да тако јасно искаже целокупну структуру дела".

Уредница емисије: Ивана Неимаревић