Директан пренос затварања 26. Међународне трибине композитора

За композицију Вокатив Југа Марковића, која ће бити изведена на концерту, аутор каже: „Волим да мислим да, фасциниран одређеним објектима из прошлости, допуштам истима да ме усмере, а затим кроз сасвим свесно врло субјективну интерпретацију и доживљај, у процесу неког даљег новог стварања, спонтано наново обликујем оно што сам раније чуо и волео. У том духу, Вокатив, као и већина мојих досадашњих композиција, своју енергију отворено црпи из различитих музика прошлости које ме континуирано острашћују. Ни овде, као ни пре, нисам се трудио да направим отклон од очигледних утицаја како конкретних композитора тако и одређених целокупних естетика и праваца. Иако је наизглед стилски еклектична и естетски некохерентна, у овој музици главно везивно ткиво је управо стилска разноликост која је њен главни драматуршки градитељ. Управо та манипулација различитим изразима главни је чинилац форме и музичке радње."

Исидора Жебељан је дело Зујте струне... метаморфоза на теме из Моцартове „Чаробне фруле", за симфонијски оркестар, писала по поруџбини фестивала у Брегенцу за свечано отварање 2013. године. Премијерно су је извели Бечки симфоничари и диригент Пол Даниел.

Дело Посматрање неба Станка Симића писано је за симфонијски оркестар у једном ставу и припада жанру симфонијске слике. Када је у питању музичко време, аутор овде нарочиту пажњу посвећује односима између алеаторичких и неалеаторичких одсека и структура, али и не само то; најдуховнији моменти у овом делу (који у исто време представљају и кулминацију) јесу реминисценција на духовну песму Богородице Дјево Сергеја Рахмањинова. Главну улогу у протицању музичког времена чини смена различитих лајт-мотива као што су мелодијски квартно-квинтни мотив успона, фа-ми-ре мотив неминовности и мотив присутности у деоници клавира. Ови лајтмотиви донекле и јесу повезани са насловом дела, али он за себе представља само једну рефлексију самог аутора који је, у време настанка овог дела, размишљао о скривеним дубинама природе и човековој нужној повезаности са њом, како би мисаоним посредовањем могао ослушнути и доћи до сопственог гласа - посматрањем неба.

Дуо за клавир и оркестар Мотус Владимира Тошића компонован је 2009. године на предлог пијанисте Владимира Цвијића који је ово дело премијерно извео на Међународној трибини композитора 1993. године. Како Тошић истиче: „Пошто је композиција била добро прихваћена ускоро је Владимир предложио да напишем други и трећи став и да на тај начин оформим концерт за клавир и оркестар. Тако је 2015. године настао други став, а већ наредне и трећи. Мотус 3, трећи став концерта за клавир и оркестар, оформљен је на основи елемената моје композиције из 2013. године - Рондо за оркестар. Као што и сам назив говори, овај став има у основи облик ронда са три теме. То је први пут да сам користио један традиционалан облик али ми се учинило да је то могуће јер форма ронда већ у себи садржи извесну дозу репетитивности тако типичне за моје стваралаштво. "

Као једном од учесника уметничке колоније Мекдауел, дела Венхуи Жи емитована су у оквиру програма „Композитор недеље на Трећем програму радија Би-Би-Си", а музика јој је извођена и широм Кине, Америке и Европе. До сада су је интерпретирали, између осталих, Национални симфонијски оркестар Кине, Оркестар нашег доба (Orchestra of Our Time) у Америци, Orkest de Ereprijs у Холандији, ансамбл Музичке академији Киђи (Accademia Musicale Chigiana) у Италији и Оркестар музичког фестивала у Аспену (Aspen Music Festival Orchestra) у Америци. Венхуи тренутно ради као ванредни професор компоновања на Кинеском конзерваторијуму. Резидентни је композитор камерног ансамбла China HuaXia. Докторат из музичке уметности одбранила је на Музичком конзерваторијуму Универзитета у Синсинатију

Остварење Велики прасак за оркестар Југослава Бошњака настало је 2016. године и наставак је композиције Свемир која је добила Награду Града Београда исте године. Композиција је ауторова унутрашња музичка визија догађаја који се збио пре више од тринаест милијарди година, којим је из малог језгра настао видљиви бескрајни простор. Сам наслов сугерише динамичан и „праскави" приступ оркестрацији, посебно третману лимених дувача. Дело има увод и коду, који су мисаони и емотивни сегменти и одражавају становиште аутора. Централни део је у брзом темпу и директно се односи на насловну тему.

Уреднице преноса: Ксенија Стевановић, Јелена Дамјановић и Ирина Максимовић