Путеви прозе – Андреј Блатник: Капираш?

Рециклажа

Чудно је пробудити се у непознатом стану. Погледаш жену што лежи крај тебе. Како си доспео ту? Не можеш, забога, у возу стартовати жену која чита Коеља. Али дешава се. И сад си ту. Она спава. Слушаш: још дише. Сташно би било кад би престала. Кога би звао? Како би објаснио? Сада се све још може средити. Остаци претходне вечери по поду, храна и пиће. Средио би то, не желиш да будеш некористан, чини ти се да је било лепо, претходно вече, нисте много причали, све је ишло и без речи. Међутим: није лако на непознатом терену. Како рециклирати отпатке? Некада си о непознатим становима судио на основу књига и плоча. Где год отишао: муњевит поглед по полицама. И знао си. Сад се на то више не можеш ослонити. Књиге и бендови све више личе једни на друге. Сада је важна рециклажа. Где папир, где стакло, где органско смеће. Осврћеш се наоколо, погледаш испод лавабоа, нема баш пуно избора, једна једина канта. Не постоји друга могућност. Нечујно обуваш ципеле.
(из збирке прича „Капираш?")

Андреј Блатник (1963) је писац, преводилац и уредник. Студирао је општу књижевност, социологију културе, америчку књижевност и комуникологију. Ради као уредник Цанкарјеве заложбе и предаје на Катедри за Библиотекарство, информатику и издаваштво на Филозофском факултету у Љубљани. Од 2007. до 2015. године био је председник жирија средњоевропске награде Виленица.
Блатник је објавио неколико романа међу којима су: Бакље и сузе (1987), Тао љубави (1996), Промени ме (2008); књиге прича: Букети за Адама вену (1983), Биографије безимених, (1989), Промене кожа (1990), Закон жеље (2000) и Капираш? (2009); књиге студија и есеја: Папирни лавиринти (1994), Гледање преко рамена (1996), Неонски печати (2005); као и уџбеник Писање кратке приче (2010). 
Његове кратке приче преведене су на више од тридесет светских језика, а преводи књига излазе код угледних иностраних издавача. Блатник пише радио драме и преводи с енглеског (Анаис Нин, Стивен Кинг, Силвија Плат, Пол Боулс).

Збирка прича Капираш? биће објављена у издању Геопоетике.
Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.