Стереорама – Џез панорама
Боса нова
Урбанизована форма бразилске самбе, боса нова, са релативно мирном и пријатном мелодијом и посебним ритмом одушевила je америчке музичаре Западне обале у време кул џеза (Џерија Малигена, Стена Геца, Колемана Хокинса, Чарлија Берда, Џоа Песа и друге). Бразилски музичари су једноставно осећали боса нову, чију су музику пратили текстови извесне уметничке вредности, па се она може поредити са португалским фадом јер је набијена емоцијама. Препеви многих песама на енглески губе знатно од те вредности. Ова културна веза је разумљива, јер је Бразил био португалска колонија до 1822. године, када је стекао независност. Гитара као водећи инструмент Пиринејског полуострва сасвим сигурно је нашла пуну афирмацију и код музичара са оне стране Атлантика, у латиноамеричком културном миљеу, па не чуди појава великог броја одличних и школованих музичара, а нарочито гитариста.
У емисији ћемо представити неколико композиција у ритму боса нове и поредити извођења бразилских музичара Луиса Бонфе, Елизет Кардозо, Антонија Карлоса Жобима, Наре Леао, Лауриндоа Алмеиде, Аструд Жилберто и Тање Марије са џез музичарима из других земаља: Кенијем Дорамом, Френком Синатром, Елом Фицџералд, Дајаном Крол. Чућемо верзије познатих стандарда: Manha da Carnaval, Samba da Uma Nota So, Insensatez и Agua de Beber.
Аутор: Јадран Ерчић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари