Разум и осећајност
У вечерашњој емисији слушаћете клавирске композиције немачког пијанисте и композитора Јохана Готфрида Екарда.
Рођен 1735. године, Екард је у младости радио као бакрописац, а музиком се бавио аматерски, све док га градитељ оргуља, Јохан Андреас Штајн није повео са собом у Париз, где је остао до краја живота. Екард се у француској престоници најпре издржавао израђујући сликарске минијатуре, али је временом стекао завидну репутацију као пијаниста, те је ускоро почео и да подучава. Леополд Моцарт га је упознао током посете Паризу 1763. године и веома позитивно се изразио о његовом умећу. Многи савременици су хвалили како његово свирање, тако и композиције, те је Грим написао да је Екард „најбољи од свих париских композитора, који поседује генијалност, најлепше мелодије и начин свирања испуњен осећањима и невероватном лакоћом". Чарлс Барни је ухватио расположење Екардових савременика када је записао следеће: „Има пуно одличних немачких музичара који су расути широм Европе, а који су мало познати у Енглеској, или чак у њиховој родној земљи; међу њима је и Екард, који већ педесет година ради у Паризу. Овај музичар је мало објављивао, али оно што јесте доказује да је он прави геније и мајстор свог инструмента".
Екард је умро 1809. године у Паризу, а историји музике је остао запамћен као иноватор и пионир у промовисању клавира. Данас се сматра да је управо овај композитор први употребио ознаке као што су крешендо, легато, мецопиано, долче како би указао на потребне нијансе у звучној боји клавира. Сам композитор је записао: „Потрудио сам се да напишем композиције које су подједнако погодне за извођење на чембалу, калвиркоду и клавиру. То је разлог што сам сматрао да је неопходно да тако често бележим пијана и фортеа, што не би било потребно да сам имао на уму само чембало".
Као самоук пијаниста, Екард је почетна знања стекао проучавајући „Вежбе за стицање умећа свирања клавира" Карла Филипа Емануела Баха. Овај метод учења инструмента пресудно је утицао на развој његовог стила, који је касније проширио сазнањима стеченим у Паризу, када је дошао у додир са италијанском пијанистичком школом кроз дела Скарлатија, Албертија и Галупија.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари