Музеј звука

Бургундско војводство је била једна од најмоћнијих и најбогатијих држава позног средњег века, а током владавине династије Валоа, постало је и центар културе у западној Европи. Двор који је по раскоши надмашивао и онај француских краљева у Паризу, привлачио је најбоље уметнике из читаве Европе, чија је активност убрзо била препозната као јединствени културни ентитет, познат под називом „бургундска школа". Главни центри бургундске културе били су у Дижону, али и Бриселу, Брижу, Мехелену и другим градовима у којима су боравили бургундски владари и владарке, који су посебно ценили музичку уметност. Војвода Карл Смели, који је и сам био вешт свирач на харфи и композитор шансона и мотета, ангажовао је водеће музичаре тог доба и подстицао их да пишу световну музику, која је постала једна од најпрепознатљивијих одлика бургундске културе.

Музичари франко-бургундксе школе били су водећи аутори током позног средњег века. Међу првима који је развио богату међународну каријеру био је Гијом Машо, предводник француске Арс Нове. Век после Машоа, Гијом Дифај је био најпознатији композитор свог доба и аутор кога чак називају и првим композитором модерне епохе, јер је у његовом опусу начињен пресудни искорак из света средњовековне, у нов универзум ренесансне полифоне музике. За бургундски двор је био везан велики број данас мање познатих аутора попут Арнолда де Лантена или Луизета Компера.

У емисији ћете слушати музику са албума Мајско дрво ансамбла Алегорија, на којем су забележене шансоне и плесови неговани у Бургундији за време Гијома Дифаја, али и другим европским земљама, пре свега Италији. На овом албуму се налази деветнаест композиција које су подељене у четити тематске групе: Љубав и Младост, Мајско дрво, Рат и краљ и Сутон живота. У свакој групи дела налазе се композиције аутора као што су Дифај и Компер, али и дела анонимних аутора која одговарају овим темама, сачувана у оновременим манускриптима. Иако су интерпретације ансамбла „засноване на фактичким информацијама" они на овом албуму дају и нешто слободнија тумачења, поготово у сфери инструментане пратње.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић