Разум и осећајност

Таленат овог музичара, рођеног 1716. године у Торину, уочен је у његовој најранијој младости, те је веома рано почео да учи певање, чембало и виолину. Већ са дванаест година наступао је у позоришним оркестрима, а из овог периода потиче и анегдота да је једном приликом млади уметник током извођења соло пасажа у опери Никола Јомелија, исувише импровизовао како би импресионирао старијег композитора. Након извођења, Јомели је ошамарио младог виолинисту, а Ђардини је тврдио „да је то најинструктивнија лекција коју је икада добио".

Средином 18. века, Ђардини је путовао Европом, наступајући као виолиниста, а након једне од посета Енглеској, трајно се настанио на острву. Годинама је радио као концертмајстор и директор Италијанске опере у Лондону, а редовно је наступао и на соло концертима које је организовао његов блиски пријатељ Јохан Кристијан Бах. Крајем 18. века, напустио је Енглеску и отишао у Русију, где је и умро је 1796. године, у великом сиромаштву.

Ђардини је био веома плодан композитор, који је за собом оставио дела у готово сваком познатом жанру. Ипак, најуспешнији је био као композитор опера и камерних дела. Стилски, у својим делима Ђардини је компоновао галантни стил, са класицизмом Јохана Кристијана Баха и композитора манхајмске школе. Писао је гудачке квартете и клавирске квинтете, међу којима су неки од најстаријих примера овог жанра у Енглеској, а највећи број камерних дела написао је за гудачки трио, од којих је сачувано осамнаест.

Уредница емисије Ивана Неимаревић